Zapisi na putu do slave

Демократска Србија или средњовековна Србија?

vodja | 24 Фебруар, 2012 21:56

Српски народ и земља на којој је живео у 15. веку били су у изузетно лошем стању. Подељени између властеле која се стално сукобљавала, често због врло баналних разлога. Сваки властелин сматрао је да је његово природно право да шири своје поседе и моћ чим му се за то укаже прилика. Српска снага била је подељена. Због сиромаштва и честих сукоба у којима је редовно највише страдао обичан човек, народ је постао малодушан. Један босански племић жалио се: ''Ја не могу наћи другачије војске него за новац''. При том та војска је често била потребна и за одбрану од спољашњих непријатеља Турака, Мађара, и Млечана.

Занимљива је била спољашња политика деспота Ђурађа Бранковића. Наиме, деспотовина Србија налазила се између две велике силе Турске и Мађарске. Деспот је одлучио да призна врховну власт и мађарског краља и турског султана, и плаћа порез обема странама, надајући се да ће тако спасти земљу од сукоба, и довести до мира.Нажалост није. Ни Турци ни Мађари нам нису потпуно веровали, сумњајући да држимо страну оним другима. Своје битке водили су преко наше земље, тако да је Србија и даље страдала.

Када повучем паралелу са данашњом Србијом, налазим извесне сличности. Данас је Србија подељена, не између властеле, али између политичких странака. Свака од тих странака вуче на своју страну, за својом политиком, тако да расипа укупну народну вољу и снагу. За многе од њих(ако не и све), се оправдано може сумњати да их финансирају стране силе. Ту су наравно и тајкуни. Дакле, власт мора обухватити превише различитих интереса, циљева, воља. Све то ме подсећа на један подељен и конфузан организам.

Што се тиче народа мој утисак је да је сломљен и малодушан. Свако ко се учлањује у политичку странку, или грађанску иницијативу ради то из сопственог интереса. Ако покушате некога да привучете свом циљу, прво ће вас питати, хоће ли бити неке материјалне користи од тога. Скоро немогуће је наћи човека који ће радити нешто из идеала. Дакле могу се поновити речи оног босанског племића. Када би неки део Србије данас био нападнут колико би се добровољаца нашло?

Што се тиче спољне политике опет сличност. Стојимо између САД и Русије, и бирамо и једно и друго. И ЕУ и Косово.

Није ми намера била да кажем овде како ја знам шта би требало радити, да знам ко греши, и каква су решења, него сам само хтео да изнесем сличности које сам уочио између Србије из два времена.